Diplomirana domaćica – Moja novogodišnja lista 1. dio

Prvo je bilo – o Bože, još jedna lista… Zar nisu već dovoljni: beskrajni spiskovi prazničnih želja mojih princeza, spisak namirnica i hiljadu drugih stvari koje treba da napravim prije Nove godine? Onda sam počela da se nerviram – zašto baš za Novu godinu, zar ne bi trebalo da radimo na sebi svaki dan…  a onda sam se zaustavila, i rekla sebi – ma idem da probam i ja da napišem jednu listu, čisto da vidim hoće li od toga nešto ispasti…

Odoljeti masnim izazovima – jesti zelenije

Započeću sa tipičnom, ali tako univerzalnom odlukom koja se vjerovatno (sa razlogom) nalazi na svačijoj novogodišnjoj listi. Postoji li neko ko nije barem ponekad pokleknuo pred željom za masnim krompirićima ili turbokaloričnim keksićima, a dan prije se kleo da je odsad na meniju samo zeleno – neka baci prvi kamen! Ja ću priznati – toliko puta mi je kelj istrunuo u frižideru dok sam pržila pomfrit i kasnije liječila svoju žgaravicu… Ali, i dalje ću istrajati u ovoj odluci, koliko god puta pokleknula. Ali… poslije praznika! 

Stop opravdanjima – naprijed sa vježbama!

Ovu odluku vjerovatno uspijevam da prekršim češće nego što uspijem da je donesem.  Mislim da imam dužu listu opravdanja zašto ne vježbam i zašto se ne krećem, nego razloga zašto bi to trebalo da radim. Sad sam tek jela, sad moram da odvedem Princezu 1 na ples, sad moram da riješim račune, sad moram da isturpijam nokte, sad je hladno… mogla bih unedogled. Realno, više se razbolim od nedostatka kretanja, nego od hladnoće (ne brojim koliko sam Nisita potrošila samo prošli mjesec). Ali, od 01.01., ne bila ja diplomirana domaćica, šaljem sva opravdanja ravno u kantu za smeće i izdvajam pola sata za vježbanje svaki dan! Bila to šetnja po parku, malo razgibavanja, ples uz najdražu muziku… (napomena samoj sebi: trčanje za tramvajem se ne računa).

Začiniti život novim stvarima

Da se odmah razumijemo – neću ići da skačem bungee jumping i neću se tetovirati. Ti su me porivi, ako sam ih ikad imala, prošli. Ali mogla bih da probam da se popnem na planinu malo višu od Trebevića (i možda jednom zaista da odem pješke, a ne autom). Ili bih mogla da pronađem jedan novi hobi, kao što je, recimo, restauracija starog namještaja. Možda se i spotaknem na planinarenju, možda se ubodem na neki ekser, ali šta sad… Sve je to dio zabave, dokle god imam Tyrosur uz sebe 😉

Nema više “samo dvije cigarete dnevno”

Već sam nekoliko puta prestajala da pušim, a onda je bilo – hajde samo uz kafu, pa samo u društvu, pa samo kad sam nervozna… I onda opet dođem na isto. Otkad sam prešla tridesetu, dim mi sve više smeta i ne idem više ni na jednu kafu bez isle, ali svaki put iritiram grlo i skupljam mirise cigareta u odjeći i kosi. Čini mi se kao da mi i koža postaje sve više suha i sivkasta. S obzirom da ne želim da izgledam kao starica do četrdesete, ovoj navici odlučno govorim zbogom! Sad sam toliko inspirisana da bih mogla čak da prestanem i prije 01. januara. Možda ipak ima neke koristi u ovom pisanju novogodišnjih odluka…

Baš kad sam se zanijela u pisanju, moja realnost zvana majčinstvo pozvala me na dužnost. Drugim riječima, princeze su već dugo pretihe, a to me malo brine (kad je buka, znam da je sve u redu). Ipak, vratiću se svojim odlukama – pridružite mi se i u sljedećem blogu!